Sport u Sedlaru

FUDBALSKI KLUB "MLADI BORAC" SEDLARE

  Počeci fudbala u Sedlaru vezani su za ’20-e ili ’30-e godine XX veka. Fudbal su najpre igrali Ljuba Simić, Draga Stevanović, Živan Živanović, Gmitar Milovanović, Bogoljub Milošević, a doneli ga u selo verovatno prvi Sedlarci koji su se bavili papudžijskim zanatom u Nišu, braća Milutin i Ljubisav Milosavljević, Tole Milosavljević, Tolić Bogdanović, Mihajlo Milošević, Radiša Stanković. U početku se fudbal, s obzirom na to da igrališta nije bilo, igrao na sprudovima pored Resave, po strnjikama i u porti, jer crkva tada još nije bila izgrađena. 
  Prva utakmica odigrana je 1936. ili 1937. godine sa Brestovom na nekom turniru u Medveđi. Aktivno se sa igranjem fudbala počelo po završetku Drugog svetskog rata. 1946. godine grupa omladinaca otišla je kod Milutina Antića, tadašnjeg predsednika Seoske opštine, i s obzirom na to da se sadašnje igralište nalazilo na opštinskom imanju, dogovorili su se da se tu podigne fudbalsko igralište. Klub, tj. tada nije bio klub nego Seoski aktiv, nosio je ime Branka Protića. Branko Protićje Sedlarac po majci, poznat kao Branko Kotin unuk. Brat Velja i on ubijeni su u vreme Prvog svetskog rata. Branko je bio poznati fudbaler ,,Radničkog’’ iz Svilajnca i nosio nadimak Čvarak, te je zbog njega naš Aktiv nazvan ,,Branko Protić’’. Njegova majka Mila Protić, zvana Mila Kotina, dok je bila živa, nekoliko puta Aktivu je poklanjala fudbalsku loptu. Grada Branković navodi: ,,Ona mi je lično pričala, da kada Bane postigne gol u Svilajncu za ,,Radnički’’ i donesu ga kući, ona pomisli- izlomio nogu...’’
  Dakle, počeci igranja fudbala na igralištu bili su 1946. godine. Prvenstvo tada nije održavano nego su igrani susreti sa okolnim selima, u prrvom redu sa Grabovcem, Medveđom, Kušiljevom, Lukovicom, itd. 1952. godine počelo je neko prvenstvo, ali, kao po običaju, izbijale su tuče i to prvenstvo nije završeno. 1955. godine počinje iznova kao Resavska liga i tada se klub zvao "Seljak" iz Sedlara. Po ugledu na fudbalski klub iz Malih Pčelica kod Kragujevca. Prvo zvanično prvenstvo koje je održano, sa svim registrovanim igračima, protokolom, fudbalskim sudijama, počelo je u sezoni ujesen 1958. godine. Prvu utakmicu igrali smo sa Crkvencem i ona je završena rezultatom 7:3 za Sedlare. Prvenstvo je nastavljeno, bili smo u gornjem delu tabele, do 1961. kada smo ušli u najviši rang takmičenja, u jednu tzv. sresku ligu. U njoj su bili vrhunski klubovi iz svetozarevačkog sreza, izuzev ,,Jedinstva’’ iz Paraćina i Jagodine koje je bilo u višem rangu takmičenja. Posle toga igrali smo na raznim takmičenjima, nikada se nije odustajalo, balansiralo se od okružne do opštinske lige.
  Pre takmičenja 1958. godine, održana je Osnivačka skupština na kojoj je doneta odluka da fudbalski klub nosi ime ,,Mladi borac’’. Igrom slučaja, jer je golman pre toga bio na službi u Putincima u Sremu gde se njegov tamošnji klub zvao ,,Mladi borac’’. Po tom klubu iz Putinaca naš FK dobio je ime ,,Mladi borac’’.
  Najveći uspeh FK postigao je 1960. godine, kada smo u takmičenju za Kup maršala Tita ušli među četiri najbolje ekipe svetozarevačkog sreza i u polufinalu smo u Sedlaru, posle teške borbe, izgubili od ,,Jedinstva’’ iz Paraćina sa 2:0. Tada je ,,Jedinstvo’’ bilo fudbalska velesila jer su pre toga, u jednom prijateljskom takmičenju, pobedili ,,Crvenu zvezdu’’. Osim ovog uspeha, uspeh je bilo i pomenuto takmičenje iz 1961. kada smo ušli u visoki rang takmičenja. Od 1962. do 1992/3. FK je tavorio ili povremeno bljesnuo. Iz razloga što je 1967. godine veliki broj fudbalera otišao na privremeni rad i boravak u inostranstvo. Ostale su mlađe snage koje nisu mogle da opstanu u tom visokom rangu takmičenja. Nasuprot nama, u ostalim selima, naročito oko Jagodine i Paraćina, s obzirom na to da je u to vreme kod njih industrija bila jako razvijena, ljudi nisu išli u inostranstvo tako da su kontinuirano imali dobre fudbalere. 
  Nešto veće angažovanje oko fudbala osetilo se 1992. godine, međutim možda je upravo činjenica što su dovođeni i plaćani fudbaleri sa strane dovela do propasti sedlarskog fudbala. Tada smo bili uspešni, kretali smo se od međuopštinske lige do okružne i do zone, pomoravske. Posle prve godine ispali smo. 1998. i 1999. godine bili smo na drugom ili trećem mestu i kada je zbog rata prekinuto prvenstvo, ponovo smo bili ubačeni u zonu, možda i mimo naše volje, jer nismo imali te mogućnosti. Tu smo ostali četiri godine i od tada je počeo pad sve do ove godine kada je klub napustio takmičenje.
  Grada Branković nastavlja priču: ,,,Mladi borac’ vrlo teško može vaskrsnuti. U Sedlaru je jako izražena bela kuga. Rađa se mali broj dece, drugi razlog je što ta deca vreme provode uz kompjutere i televiziju i treći razlog je, što bi se možda među tom mladeži i našao neko, ali niko nema volje da se stavi na čelo tog kluba. Trenutno u Sedlaru ne vidim takvog čoveka. Potrebna su i novčana sredstva, tako da niko ne ne želi da eventualno bude kompromitovan u tom poslu jer u fudbalu ima i niskih udaraca, i prljave igre.’’ 
  Grada kaže da je godinama bio sekretar, blagajnik, trener i rukovodilac FK, čak ga neki prijatelji i danas zovu Herera po slavnom treneru koji je vodio ,,Inter’’.
  Objašnjava dalje: ,,Desi se, na primer, da se u godini rodi jedno ili dva muška deteta, a da li će svi da igraju?! Ne mogu da se sakupe. A dovoditi ponovo fudbalere sa strane ne bi imalo svrhe. Jedina mogućnost je okupiti mlade iz dva ili tri sela, ali poznati smo po neslozi. Ipak, možda je veći problem naći čoveka koji hoće da zagrize, jer svi smo mi selektori, svi smo pametni. I u vezi novčanih sredstava je uvek neka povika.’’ 
  Za razvoj sedlarskog fudbala nazaslužnija su tri fudbalera: Predrag Milošević zvani Dragan Sidžim, Petar Stanković poznat u Sedlaru kao Pera Boletov i Sveta Milenković. To su verovatno najbolji fudbaleri. Zatim, odlični fudbaleri bili su Živorad Ljubisavljević- Žika Dulin, Života Radojković- Žika Kalmaz, koji je mnogo rano napustio fudbal zbog povreda, neverovatna snaga i znanje, pokojni Dragiša Milanović, koji je poginuo 1979. godine. Valja pomenuti još mnogo njih. Od rukovodilaca (osim samog Grade) trebalo bi pomenuti Boru Simića, Živorada Ljubisavljevića, godinama je igrao a onda vodio klub kao trener, a onda su se smenjavali na godinu-dve.
  Sedlarac Marko Popović je neverovatno volelo fudbal, sada igra za ,,Leotar’’ iz Trebinja. U petnaestoj je otišao u ,,Crvenu zvezdu’’ i u njoj godinama igrao za kadete i omladince ,,Crvene zvezde’’. Odatle je otišao u ,,Jedinstvo’’ iz Uba, Zvezdininu filijalu, a nakon toga u ,,Leotar’’ koji igra u Prvoj ligi Bosne i Hercegovine. Bio je i prvak Bosne i Hercegovine i takmičio se u Ligi šampiona. I dalje je aktivan i uspešan. Miloš Radojević, sin Slađanov, rođen 1986. godine, godinama je igrao za kadete i omladince OFK Beograd, sada je na kaljenju u BSK-u iz Beograda. I, takođe, u OFK Beograd igra Saša Nikodijević kao omladinac, a u pionirima igra i njegov rođeni brat Slađan Nikodijević.

Napisano zahvaljujući informacijama Gradimira- Grade Brankovića

ŠAHOVSKI KLUB "SEDLARE 2003" SEDLARE

  Šahovski klub ,,Sedlare 2003’’ iz Sedlara je najmlađi šahovski klub u svilajnačkoj opštini. U sastavu je Opštinskog šahovskog saveza pored šahovskih klubova ,,Radnički’’ iz Svilajnca, ,,Kušiljevo 2002’’, ,,Jedinstvo’’ iz Dublja, ,,Bobovo’’ iz Bobova, ,,Sinđelić’’ iz Vojske i ,,Mladost’’ iz Gložana. Osnovan je 14. maja 2003. godine na dan Svetog proroka Jeremije u prostorijama mesne zajednice, tako da sedlarski šahisti ovaj pravoslavni praznik proslavlja kao krsnu slavu svog kluba. 
  Predsednik kluba Miodrag Rakić, poznatiji kao Rakac, ispričao je simpatičnu priču o njegovom osnivanju: ,,Grupa smirenoumnih i mudrih Sedlaraca koji su se bavili šahom, a da ja to nisam znao, došla je kod mene i pozvala me da im pomognem u osnivanju šahovskog kluba. S obzirom na to da šah nisam igrao nikada u životu, ni dan-danas neznam da igram (možda kao jedini predsednik šahovskog kluba!), dugo sam razmišljao i zaključio: -Zašto ti je, Rakac, uopšte potrebno da znaš da igraš šah?! Zamisli kad bi jedan direktor morao i mogao da zna sve poslove svojih referenata, službenika, majstora?!''
  Tako je Rakac odlučio da osnuje klub, vodi ga i usmerava. Osnivačka skupština bila je, kako je pomenuto već, u prostorijama sedlarske mesne zajednice, klub je osnovan u prisustvu predsednika Opštinskog šahovskog saveza Svilajnac i medija. Rakac je uz sebe imao tadašnjeg šefa mesne kancelarije Predraga Stevanovića, koji je izabran za sekretara šahovskog kluba i koji je obavio sve administrativne poslove- registrovani su igrači, klub je dobio svoj PIB, matični broj, urađen je memorandum, napravljen pečat kluba sa zaštitnim znakom- zmijom, s obzirom na to da je osnovan na Svetog proroka Jeremiju, i onda su počinju takmičenja. 
  ,,Mislim da je zanimljivo pomenuti da sam, takođe, možda jedini predsednik šahovskog kluba koji je jedanaestog dana svog šefovanja primio pehar za osvojeno prvo mesto svog kluba u opštini Svilajnac. U međuvremenu, dok smo osnivali šahovski klub, moji peijatelji su se već takmičili, što ja nisam znao, i onda se desi da danas osnujemo šahovski klub, a posle nedelju dana dobijam poziv da budem na turniru u Kušiljevu. Otišao sam, a ne poznajem šahovsku terminologiju, kad' oni tamo: -Za osvojeno prvo mesto u opštini Svilajnac i ulazak u viši rang, u Pomoravsku ligu, ,,Sedlare 2003’’ dobija pehar. Pozovu mene da primim pehar. Ustanem zbunjen, okrenem se iza sebe, pogledam levo-desno i upitam se šta da radim. Brzo se dosetim i pozovem kapitena našeg kluba i kažem mu da izađe i primi pehar. On kaže: -Ne ja, nego ti, ti si predsednik. Odgovorim: –Zamisli da predsednik FK ,,Crvena zvezda’’, koji sedi na tribinama mora da siđe s tribina da primi pehar. Pa, to valjda rade oni igrači koji su zaslužili! To je pozdravljeno gromoglasnim aplauzom. Primili smo taj pehar što nam je dalo podstrek, s entuzijazmom smo krenuli u nove pobede.''
  Danas, posle dve godine svog postojanja, klub ima dve ekipe u svom sastavu: A ekipu koja se takmiči na regionalnom nivou i koja je na sredini tabele, a prošle godine je osnovan i drugi tim koji se takmiči na nivou opštine i drugi-treći je na tabeli. Rakac duhovito kaže da ih često moli da ne budu prvi, jer ako i oni uđu u viši rang, ko bi to izdržavao kad’ ne raspolažu sredstvima. Od Opštinskog sportskog saveza Svilajnac dobijaju neznatna sredstva. 
  S obzirom na to da je klub osnovan na dan Svetog proroka Jeremije, tog dana slavi se krsna slava. Prošle godine slavljena je u parohijskom domu, uz sponzorstvo sveštenika sedlarske crkve Slaviše Stokića, a ove godine dobrotvor je bio direktor Osnovne škole ,,Branko Radičević’’ u Sedlaru Miroslav Jovanović, koji je u tu svrhu ustupio prostorije škole i salu i animirao đake da učestvuju na šahovskom turniru organizovanom pre slavlja. Na slavama kluba uvek je prisutan i sveštenik svilajnačke parohije, namesnik Dragoljub Dončić, veliki igrač šaha, koji im seče slavski kolač. 
  Šahovski klub ima 22 registrovana člana i mnogo simpatizera, što je bilo očito na ovogodišnjoj proslavi krsne slave. Rakac nastavlja: ,,Raduje me činjenica, što su, uz pomoć direktora ovdašnje škole, animirana i deca, učenici, i to do četvrtog razreda, koji su došli na simultanku, odigrali je i pokazali veliko interesovanje, čak i znanje. Možda će upravo oni jednog dana postati vrhunski šahisti u našoj sredini, i ne samo u Sedlaru u našem šahovskom klubu, nego i šire. Iz tih razloga sam im, kada sam postao predsednik kluba, poklonio dva šaha i impresionirala me je zamisao našeg direktora koji je te šahove postavio u holu škole tako da đaci za vreme velikog odmora, na pauzama između časova, ne idu napolje da se jure i puše, nego se otimaju ko će da sedne i zauzme poziciju da bi odigrao nekoliko poteza.''
  Članovi šahovskog kluba ne plaćaju članarinu, već klub kao registrovana sportska organizacija, s obzirom na to da je šah sport, dobija određena sredstva od Opštinskog sportskog saveza. No, ta sredstva nisu dovoljna. Rakac ističe da je klub krajem prošle godine, od sekretara Sportskog saveza opštine Milutina Lazarevića, kada je bilo izvesnih sredstava na raspolaganju, dobio 8.000 dinara i da su ta sredstva iskorišćena da se podmire neki troškovi. Dodaje da je reč o registraciji koja je podrazumevala plaćanje određenih taksi Savezu, registraciju kod privrednog suda, fotografisanje, izradu pečata, memoranduma, pozivnica, itd, jer je klub pravno lice.
  U klubu nema ženskih članova. Nema nijedne dame. Međutim, na turniru ovog 14. maja prisustvovalo je par devojčica (pored desetak dečaka), te će verovatno ovih dana i te devojčice biti učlanjene u klub.
  Što se planova tiče, predsednik Rakac ih vezuje za podmladak. Registracija novih članova, animiranje šaha u ovoj sredini, organizovanje škole šaha u saradnji sa Opštinskim šahovskim savezom u Svilajncu. Završio je rečima: ,,Sve češće ćemo decu voditi sa sobom na takmičenja...’’