OŠ "Branko Radičević" u Sedlaru
Osnovna škola "Branko Radičević" osnovana je 1882. godine kao četvororazredna i tako radila do 1957. godine. U naredne četiri godine škola je prerasla u osmorazrednu i postala matična škola za područna odeljenja u: Đurincu, Roćevcu, Kupinovcu, Troponju, Roandi i Subotici.
Školu trenutno pohađa 335 učenika raspoređenih u dvadeset jedno odeljenje. Matična škola od petog razreda prihvata učenike iz područnih odeljenja čija je specifičnost četvororazrednost, postojanje kombinovanih odeljenja i jedne nepodeljene škole u Roćevcu. U školi radi 51 radnik, od toga 28 radi u nastavi. Dominira mlad nastavnički kadar, 30 odsto radnika ima do 5 godina radnog staža.
Škola je dosta udaljena od gradskih kulturnih centara (biblioteka, bioskop, pozorište). Ovaj nedostatak nadoknađuje se organizovanjem, u samoj školi, brojnih pozorišnih predstava, bioskopskih projekcija, gostovanjima raznih umetnika. Realizacija ovih aktivnosti moguća je zahvaljujući prostranom holu koji se nalazi u centralnom delu školske zgrade.
Hol služi još i kao izložbeni prostor učeničkih literarnih i likovnih radova i etno-predmeta, kao i za razonodu učenika kojima na raspolaganju stoje: televizor, muzički stub, šahovske table.
Škola posvećuje veliku pažnju očuvanju tradicije ovog kraja. U tu svrhu, svake godine 21. januara, organizuje se Smotra folklora na kojoj učenici predstavljaju narodne običaje svojih sela.
Veliki potencijal škole čini mlad nastavnički kadar koji je spreman da se stručno usavršava i dodatno angažuje, kako u nastavnim tako i u vannastavnim aktivnostima. Dobri kolegijalni odnosi i timski rad omogućavaju uspešnu realizaciju postavljenih ciljeva i zadataka. Kvalitetnom izvođenju nastave doprinose savremena didaktičko-metodička sredstva (računari, grafoskopi, TV aparati...), adekvatan prostor i kabinet informatike koji je na raspolaganju učenicima i nastavnicima. Škola u svom radu može uvek da računa na materijalnu pomoć i podršku roditelja, Mesne zajednice, Opštine. Ta saradnja ovog leta krunisana je izgradnjom sportskih terena u matičnoj školi. Pored uređenih sportskih terena, škola poseduje i solidno opremljenu fiskulturnu salu, što omogućava učenicima da postižu zavidne rezultate na polju sporta.
Školska biblioteka pored obavezne školske lektire sadrži i skroman broj drugih naslova koji učenicima stoje na raspolaganju.
Velike teškoće u radu škole predstavlja konstantno opadanje broja učenika. Do ovog opadanja dolazi usled njihovog odlaska u inostranstvo i u susednu gradsku školu koja pruža veći izbor stranih jezika. Slična situacija je i sa nastavničkim kadrom, jer stalne promene u sastavu otežavaju održavanje kvalitetne nastave. Određen broj dece polazi u školu sa slabim poznavanjem srpskog jezika jer im je maternji jezik vlaški, što predstavlja dodatnu poteškoću u radu. Na prevazilaženju jezičke barijere mnogo pažnje i napora ulaže se u predškolskom periodu (godinu dana pred polazak u školu) i kroz dopunsku nastavu u prvom razredu.
Tradicionalna prihrana divljači osnovaca u Sedlaru
BRIGA O DIVLJAČI I PRIRODI
Đaci i nastavnici Osnovne škole ,,Branko Radičević" u Sedlaru, predvođeni nastavnikom biologije Miroslavom Lukićem, u saradnji sa ovdašnjim Lovačkim udruženjem ,,Fazan", tradicionalno, u hladnim zimskim danima izlaze u okolne šume i prihranjuju divljač.
Kada u prirodi nema dovoljno hrane, obilaze šume u blizini škole u kojima su lovci postavili hranilišta za prihranjivanje divljači. Hranilišta su izrađena od drveta i pokrivena ter papirom, tako da ne prokišnjavaju, niti propuštaju sneg i pružaju dobru zaštitu hrani koja u njima može dugo da se zadrži.
"Kad su zime oštre i kad napada sneg, učenici jednom nedeljno odnose hranu u hranilišta. U okolini Sedlara ima mnogo divljači i događa se da kada odnosimo hranu, iz hranilišta izlete fazani. Osim ovih ptica lepog sjajnog perja, tu se okupljaju i jarebice zdepastog okruglog tela, zečevi i pokoja srna", objašnjava nastavnik Lukić.
Reč je o tradicionalnoj akciji ove škole, sprovodi se poslednjih 20-ak godina. Na taj način se kod dece razvija ljubav prema prirodi i životinjama, osim toga vole i da izađu iz učionica i prošetaju šumom.
Inicijator akcije je nastavnik biologije Lukić.
"Lovci sa kojima sarađujemo su, u stvari, bili naši učenici. Zauzvrat nam donose ulovljenu divljač u školu i pomažu oko prepariranja. U našem kabinetu biologije ima 10-ak različitih vrsta preparirane divljači: divlja svinja, veverica, fazani, vrane, svrake, čak i jedan galeb. Nedavno odstreljenog vuka nismo preparirali, možda ćemo uskoro zatražiti od lovaca da nam i u tome pomognu", polušaljivo kaže Lukić.
Ovo je korisna akcija i za đake u pedagoškom smislu, i za divljač koja je rasprostranjena u našem kraju, tako da bi i ostale škole trebalo da slede primer sedlarske.
Što se tiče nastavnika Lukića, on će sa svojim đacima nastaviti da brine o divljači dok ne ode u penziju, kako nam je rekao, i dodao da ima naslednike koji su obećali da neće prekidati ovu tradiciju.
Vesna M. Stajić