Uspeh na svim poljima
28.jun 2005.
Na Vidovdan U OŠ ,,Branko Radičević'' u Sedlaru 28.juna 2005.godine rezime školske 2004/05. godine
Predaja knjižica đacima, diploma i pohvala za postignute rezultate na takmičenjima, knjiga odlikašima, vukovcima i đaku generacije u Osnovnoj školi ,,Branko Radičević'' u Sedlaru, kao uostalom i u svim osnovnim školama u Srbiji, bila je upriličena na Vidovdan, 28. juna 2005. Okupili su se svi učenici i roditelji, najpre na zajedničkom roditeljskom sastanku u sportskoj sali gde je prikazan film o svim aktivnostima đaka i nastavnog kadra tokom minule školske godine, nakon čega je usledio drugi deo roditeljskog sastanka u učionicama, kada je saopšten uspeh učenika i napravljen plan aktivnosti vezan za školski raspust. Direktor škole Miroslav Jovanović naveo je učenike koji su bili naročito uspešni u školskoj 2004/05. godini.
Dan po dan i uspešno smo priveli kraju i ovu školsku godinu i okupili se da nagradimo pojedine učenike koji su se istakli u radu u toku ove školske godine. Po mišljenju mnogih, imali smo izvanredne rezultate. Jelena Todosijević osvojila je treće mesto na regionalnom takmičenju iz saobraćaja; Aleksandar Mladenović iz Subotice osvojio je prvo mesto na opštinskom takmičenju iz matematike, a treće na regionalnom. Mila Todosijević osvojila je prvo mesto na opštinskom takmičenju u recitovanju i drugo mesto na regionalnom. I učenici viših razreda bili su uspešni na takmičenjima- Aleksandar Jovanović osvojio je drugo mesto na opštinskom takmičenju iz matematike; Jelena Stevanović osvojila je treće mesto na opštinskom takmičenju iz srpskog jezika. Đaci su bili uspešni i u sportskim disciplinama. Ekipa škole izborila se za prvo mesto na opštinskom takmičenju u malom fudbalu i drugo na regionalnom. Stevan Stevanović osvojio je drugo mesto na ,,Politikinom'' krosu, a Ivan Ilić drugo mesto u mlađoj kategoriji na opštinskom takmičenju u krosu. U sedmom razredu na opštinskom takmičenju iz matematike imali smo treće mesto, a na opštinskom takmičenju iz geografije drugo mesto. Đak generacije naše škole je Aleksandar Jovanović, dobio je i Vukovu diplomu kao i Jelena Stevanović iz Kupinovca. Posebno bih pohvalio našu folklornu sekciju koja je ove godine imala nekoliko zapaženih nastupa. I, na kraju, organizovali smo lepu i veselu proslavu maturske večeri u ovdašnjem restoranu ,,Konak''.
Đak generacije Aleksandar Jovanović rekao nam je da je toga dana dobio sedam knjiga: za drugo mesto na opštinskom takmičenju iz matematike, za takmičenje iz streljaštva, za takmičenje iz informatike i kao đak generacije. Dodao je da je postati đak generacije bilo ,,onako'', tj. teško, ali da je uz pomoć odeljenja i prijatelja bilo lakše, da je dnevno učio oko dva sata posle nastave, da mu je najteži predmet bio srpski jezik, a najlakši matematika.
Učenike osmog razreda dugo i uporno pred kvalifikacione ispite pripremao je profesor tehničkog obrazovanja Predrag Bogdanović, inače diplomirani mašinski inženjer, poznat pod nadimkom Kačarac: -To je moj nadimak i ja se njime ponosim. Ustvari, kad kažu samo Kačarac, svima se javlja asocijacija na folklor, matematiku, pripremu đaka i ostale aktivnosti kojima se bavim.
Ovaj profesor zaslužuje sve pohvale s obzirom na to da su svi učenici sedlarske škole položili kvalifikacioni ispit iz matematike. -Iz zbirke smo prešli svih 318 zadataka i sa njima sam radio do poslednjeg dana. U utorak smo imali poslednji čas, a preko cele godine imali su dopunsku nastavu. Zadovoljan sam znanjem svojih učenika, mada bih skrenuo pažnju roditeljima- da su me ozbiljnije shvatili, bilo bi još bolje- ističe ambiciozni profesor Bogdanović.
Druga njegova aktivnost u sedlarskoj školi vezana je za animiranje folklorne sekcije i ulogu koreografa. Za vrlo kratko vreme zainteresovao je đake i uvežbao nekoliko ansambala folklorne sekcije. Ranije je folklor u školi bio zapostavljen ili bar nije bio na ovom nivou. Vrlo profesionalno je radio sa decom, bio perfekcionista i autoritativan, bez čega ne bi ni bilo niza uspešnih nastupa. Profesor Bogdanović sve ovo objašnjava rečima: -Naučio sam da igram i igrao u ozbiljnim društvima poput društava ,,Svetozar Marković'' i ,,Abrašević'' u Kragujevcu, ,,Milica Marinković'' u Novom Sadu, a učio sam i ples kod pokojnog Borisa Radaka, itd, tako da sam usvojio ono najbolje od koreografa sa kojima sam radio, što i prenosim ovoj deci. Što se tiče folklora, bazirali smo se na izvorne igre sa vrlo malo stilizacije, što je u osnovi dozvoljeno, ali ne preterano, da bi se moglo precizno, kada se igra, odrediti iz kog je kraja, podneblja, o kojoj nošnji je reč, stilu.
Nastavlja da im je najveći problem što vežbaju posle časova, pa zbog toga autobusi polaze sa zakašnjenjem zbog čega malo negoduju iz ,,Litasa'': -Nemamo vreme predviđeno za rad sekcije, ali uz veliku pomoć direktora, do sada smo dobro radili. Naredne godine, nadam se, biće bolje ukoliko počnemo sa petim razredom do osmog. Peti razred je osnov, kao i šesti, da bismo mogli da radimo i imamo stalnu postavu duže, jer teže je stalno učiti nove korake sa pridošlom decom. Radićemo, to su nam planovi.
Preostaje nam da profesoru Kačarcu, poželimo da što duže radi u našoj školi, naravno u interesu đaka, naše dece.
V.S.