Da deca ne zaborave korene
06.maj 2007.
Proslavljen Đurđevdan, seoska slava u Sedlaru
Đurđevdan je praznik između leta i zime. Uvek se slavi 6. maja i prati ga mnogo narodnih običaja. Petak pre Đurđevdana se zove Biljani petak i toga dana se u polju beru biljke, pre svih đurđevak. Uoči Đurđevdana, neko od ukućana ubere zelene grančice u šumi i njima okiti vrata i prozore na kući, kao i kapiju. Ovo se čini zbog toga da bi godina i dom bili berićetni, da bude zdravlja. Opletu se venčići od đurđevskog cveća i njima se ukrase kapije.
Na Đurđevdan pre zore narod odlazi na đurđevski uranak. Sprema se jelo i piće, a pesma i igra traju često do podne.
To su narodni običaji koji su se uglavnom zadržali i u Sedlaru. U nedelju, na Đurđevdan, u porti crkve posvećene Svetom velikomučeniku Georgiju tradicionalno se okupilo više ljudi, mahom dece. Đaci od prvog do četvrtog razreda Osnovne škole ,,Branko Radičević" predvođeni svojim učiteljima i direktorom Miroslavom Jovanovićem, obilaskom svetog hrama započeli su litije. Kolona je išla do sedlarskog zapisa, hrasta na imanju Miloša Simića. Jerej Slaviša Stokić je zasekao krst na stablu zapisa i polio ga vinom, a deca su bila poslužena onim što su pripremili domaćin Simić i sedlarska škola. Zatim su mališani prošetali selom, a domaćice su ih dočekivale na kapijama i obasipale bombonama, metalnim novcem, kukuruzom, žitom.
Sedlarcima na Đurđevdan dolaze gosti da se počaste za bogatom trpezom, da se vide, popričaju i provesele, da deca ne zaborave korene, da se uveče mladi druže. Jer Đurđevdan je, po narodnim običajima, dan ljubavi, cveća, prijateljstva i pomirenja. U prošlim vremenima, bio je to dan kada se najveći broj devojaka i momaka zaljubi i kasnije venča. Ali, došla su druga vremena...
Škola je u večernjim časovima organizovala priredbu u Domu kulture na kojoj su pred brojnom publikom nastupila dva folklorna ansambla matične škole, zatim područnog odeljenja u Kupinovcu i Amatersko kulturno-umetničko društvo ,,Svetozar Marković" iz Medveđe, čiji je umetnički direktor i koreograf profesor sedlarske škole Predrag Bogdanović.
Vesna M. Stajić