Texel, farma ovaca "Sedlare"
Novi foto i video materijal: Texel 2013
Farma ovaca "Sedlare"
Osnovana je početkom 2004. godine od trojice rođaka entuzijasta. Od osnivanja bave se uzgojem priplodnih ovaca rase Würtemberg. U uzgoju ovaca koriste se najnovija svetska dostignuća u saradnji sa veterinarima iz Veterinarske stanice u Sedlaru.
Sinhronizacijom polnog žara postiže se tri jagnjeta u dve godine sa bližnjenjem preko 90 %.
Farma poseduje veštačke livade i pašnjake na površini od preko 10 hektara ograđene električnim pastirom. Ukupno se obrađuje dvadeset hektara za proizvodnju zrnaste hrane.
Novo u Srbiji, texel, tovna rasa ovaca izuzetnog kvaliteta
Poreklo: Teksel je holandska mešana ovca. Postala je sredinom 19. veka. Kao materinske osnove sa ovnovima engleskih mesnatih rasa (Leicester, Lincoln, Cotsnold, itd). Ime je dobila po istoimenom ostrvu.
Uslovi: Rasa ovaca teksel živi pod vedrim nebom i gaji se isključivo pašnjačkim sistemom jer dobro koristi pašu. Uz slabu dohranu serealima (ovas-ječam-soja, male količine kukuruza) za vreme laktacije kada su trojke ili dvojke i to u periodu prva dva meseca. Posle tog vremena, jagnjad počinje da pase.
Plodnost: Prirodnim pripustom prolipicitet je od 100 ovaca 190 do 200 jagnjadi. Mlada grla ulaze u priplod nakon 8 do 10 meseci.
Prirast: Težina ovnova je od 115 do 130 kg a težina ovaca od 80 do 90 kg. Dnevni prirast jednog ojagnjenog je 300 do 400 g, a dvojki od 250 do 350 g
Trup teksel ovaca je slabo prekriven lojem. Jagnjad se mogu prodavati i duže i u većoj težini. Bez gubljenja visokih klaničnih svojstava randman mesa je oko 60 %, a randman vune iznosi od 55 do 65 %.
Rasprostranjenost: Teksel se gaji u raznim klimatskim uslovima: Holandiji, Francuskoj, Španiji, Mađarskoj, Italiji, Brazilu, Australiji, Austriji, itd.
Grla na farmi u Sedlaru su uvezena iz Francuske, od 4 linije. Od 25 do sada ojagnjenih ovaca, ima 50 jagnjadi, od toga 19 bližnjenja, 3 trojanjenja, 3 puta jedno jagnje, što je u proseku 2 jagnjeta po ovci.
Ovnovi teksel rase koriste se kod ostalih rasa kao amelioratori radi poboljšanja kvaliteta mesa. U tome daju vrhunske rezultate.
Planirana je izgradnja Repro-centra za veštačko osemenjavanje ovaca sa Veterinarskom stanicom u Sedlaru, u saradnji sa Stočno-veterinarskim centrom Velika Plana.
 |
 |
 |
(Kliknite na male fotografije i pogledajte foto galeriju i 2 video zapisa sa Zaharijem Trnavčevićem)
Nikodijević Dejan 064/280-33-62
Radojević Slađan 064/29-49-189
Nikodijević Zoran 063/77-60-745
Na 74. Međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu
MNOGOBROJNA PRIZNANJA RESAVSKIM STOČARIMA
Na 74. Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu za izložene junice opština Svilajnac nagrađena je srebrnim peharom, a junica Saše Genčića je proglašena za prvu pratilju.
Zlatnu medalju za novu rasu ovaca izloženu na Sajmu, rase texel, dobila je farma ovaca iz Sedlara. Izložen je i konj lipicaner Milana Rajkovića, koji je svrstan u prvu klasu.
Predsednik opštine Svilajnac Dobrivoje Budimirović je nagrađenima, 17. maja na Sajmu uručio vredne poklone. Tom prilikom se zahvalio izlagačima na očuvanju tradicije stočarstva u Resavi i pravom prezentovanju opštine Svilajnac. Obišao je izložena grla Farme ovaca ,,Sedlare" i uručio nagradu Dejanu Nikodijeviću, jednom od vlasnika farme.
Na sajmu u Novom Sadu izlažete grla iz vaše farme ovaca. Koliko ste zadovoljni reakcijama na ovu vrstu ovaca u Srbiji?
-Interesovanje je veliko, radi se o novoj, mesnatoj rasi ovaca texel. Predstavlja novinu u Srbiji, do sada kod nas nije bilo mesnatih rasa. Uzgajivači naših rasa ovaca pokazuju veliko interesovanje za ukrštanje i poboljšanje kvaliteta mesa, što je i odlika texel rase.
Koje su odlike ove rase ovaca?
-Sa Zapada je, randman mesa je vrhunski, investira se u uzgoj i ima profita na kraju. Radi se o rasi koja pase, koja živi pod vedrim nebom, na pašnjacima. Ulaganja su veoma mala, a randman mesa je visok, oko 70 %.
Pored ispaše, čime se još hrane?
-U toku cele godine žive pod vedrim nebom i kad su snegovi i veliki mrazevi neophodno je dohranjivanje pod nadstrešnicom ili pomoću hranilica koje su pokrivene. Samo u tom periodu se dohranjuju, kad nema zelene mase.
Ishrana je uglavnom ispašom i senom?
-90 % je ispaša zelene mase. Ovca texel rase konzumira negde od 7 do 8 kg zelene mase dnevno.
Koju težinu dostižu?
-Kod ovaca van laktacije, u periodu kad jagnjad nisu sa njima, prosečna težina im je 90 kg , a ovnova 130 kg.
Koliko je to više u odnosu na dosadašnje rase?
-Značajnija je količina mesa kod rase. Kod virtemberga je prosek takođe 130 kg, a mogu da dostignu težinu od 150 do 160 kg, tako i kod ove rase možete da postignete 150-160, pomenuo sam samo prosek propisan za rasu.
Koji je procenat mesa u odnosu na težinu?
-Kod jagnjadi randman mesa je preko 70 %, a kod ovaca 60 %.
Odlikuju se velikom plodnošću?
-Ako se ide prirodnim putem, jedan pripust godišnje i jedno jagnje godišnje od priplodnih grla, sa ovom grupom od 32 ojagnjene ovce, imamo pet trojanjenja, četiri jednojagnjenke i ostalo su bližnjenja, znači u proseku 2 jagnjeta po ovci.
Kolika su početna ulaganja, koliko treba uložiti u formiranje jedne mini farme?
-Što se tiče uzgoja novih rasa, kao što smo mi uradili sa texelom, tu su investicije malo veće. Uložili smo oko 30 000, 10 000 od kredita, a ostalo su naša sopstvena sredstva. Što se tiče virtemberga, kad smo počinjali 2004. godine, sva trojica smo imali po 10 do 15 ovaca, a sad imamo preko 100 grla. Sav kapital nam je u grlima, u stoci.
Imate li tržište za jagnjad virtemberg rase?
-S obzirom na to da imamo nešto čiste virtemberg rase i nešto mešane, to što je meso u klanju čiste rase, prodajemo za priplod, mušku i žensku jagnjad.
Kako prolazite sa prodajom priplodnih grla?
-Za sada je procedura prodaje normalna.
Da li to znači da se sve veći broj ljudi opredeljuje da se bavi gajenjem?
-Mislim da sada u Srbiji ima vrlo malo ovaca u odnosu na situaciju u staroj Jugoslaviji. Na Zlatiboru i Homolju starije generacije umiru i smanjio se broj ovaca. Mnogi će se okrenuti ovčarstvu jer je to dobar posao, nema fantastičnih zarada, ali može da se zaradi za normalan život.
Od ovog posla se može pristojno živeti?
-Svakako, s tim da se usvajaju i primenjuju nova znanja a ne da se oslanja na stara znanja, neophodno je stalno ići napred, učiti i ispravljati sebe kroz posao.
Ko vas prati iz timova veterinara i stručnih konsultanata?
-Imamo izuzetnu poslovnu saradnju sa Veterinarskom stanicom u Sedlaru na čelu sa direktorom dr veterinarske nauke Budimirom-Budom Šošićem. U svakom trenutku su uz nas, najviše što se tiče preporuka, a i veterinarskih intervencija.
Rade Đorđević
(Emitovano na TV Svilajnac, 18. maj 2007)