Dragan Milošević Princ
Sedlarac Dragan Milošević Princ (1968. godište), koji je pet godina na privremenom radu i boravku u Spreitenbachu u nemačkom kantonu Švajcarske, radi u jednoj elektro-firmi koja se bavi elektro-instalacijama, klasičnim kućnim instalacijama i nečim veoma specifičnim, elektro-instalacijama pored auto puteva i u tunelima, bio je zanimljiv i elokventan sagovornik te večeri 14. avgusta 2005. U ovoj priči o svom hobiju, bavljenju nemačkim ovčarima, koji je postao sastavni deo njegovog života i koji mu oduzima mnogo vremena. Reč je o odgoju ove rase, njenoj obuci i svim onim što to prati. Jedino na šta nije orijentisan je trgovina psima, to mu je uzgred, dok se neki ljudi bave samo prodajom nemačkih ovčara.
Član je nemačkog Kluba za nemačke ovčare ,,Esfau'', član švajcarskog kluba ,,SC'', član domaćeg Kluba ,,ANOJA'' (Asocijacija nemačkih ovčara u Jugoslaviji, tj. SCG), član je, potpredsednik i čovek odgovoran za marketing u Klubu ljubitelja i odgajivača nemačkih ovčara ,,KNOJ'' Jagodina''. Ima saradnike, ima Internet stranu i računar, tako da mu to pomaže da uskladi sve svoje obaveze. U Klubu nemačkih ovčara u Jagodini, saradnici su mu predsednik kluba Aleksandar Đorđević, vođa uzgoja koji se bavi poslovima vezanim za štenad, tj. tetoviranjem i vođenjem rodovne knjige Dragan Đorđević.
Njegova Odgajivačnica ,,Sedlarska'' zvanično postoji od 2000. godine, mada se ovim hobijem bavi dugi niz godina. Prijavljena je kod Međunarodne kinološke federacije broj FCI 3979. Kapaciteti su joj bezmalo neograničeni ,,jer ukoliko radiš sa više ljudi, odgajivačnica ne mora da bude vezana za jedno mesto, za tih nekoliko bokseva koje imaš, možeš svoje pse držati kod drugih'', kaže Milošević i dodaje ,,Trenutno u odgajivačnici imam tri odrasle ženke, dve mlade (ćerke svetskog prvaka za 2003. godinu) i jednog mladog mužjaka koji je trenutno na obuci u Alekse Šantića u Vojvodini koji se priprema za polaganje radnih ispita. Postoji više tipova ispita u radu, taj IPO ispit je međunarodnog karaktera, takmičarski ispit. Postoje tzv. SshH ispiti, to su nemački ispiti i oni su u prevodu skraćenica od shutz hund- pas za zaštitu lica, i postoji više tipova obuke: pe ha (peglajcun hund- pas pratilac)...''
Ono što je vezano za odgajivačnicu je štenjenje i odgoj pasa. Kako navodi Milošević, da bi štene bilo najbolje, mora da bude od dobrih roditelja, od dobre majke koja u svom rodovniku, u pedigreu, kroz generacije ima dobre pretke, da su bili stabilnog karaktera i dobre anatomije. Anatomija je važna da bi pas bio svestrano upotrebljiv. Samo pas koji je dobro građen može da bude izdržljiv, brz, itd. Što se tiče stabilnosti karaktera, nemački ovčar je upotrebni pas, preko 90 odsto svih upotrebnih pasa na svetu su nemački ovčari: policijski psi, vodiči slepih, graničarski psi, ovčarski psi. U svom karakteru treba da ima sva ta svojstva, da bude strpljiv, miran, da deca mogu da se igraju sa njim, da zna da se ponaša u prisustvu ljudi i, istovremeno, po potrebi da bude agresivan, da zna da napadne, mada to nije popularno, ljude ili druge pse ukoliko treba nekoga ili nešto da zaštiti.
Obuka počinje od rođenja, štene se uči da jede samo na jednom mestu, da zna da se ponaša u leglu, kad se odabere za dalju obuku sa njim se igra kako bi mu je razvilo interesovanje za različite predmete koji bi mu u daljem životu i obuci koristili, da se sa osam meseci kod njega razvija interesovanje da nešto uhvati ili zagrize, stigne, onesposobi protivnik, prilikom ovčarenja uhvati ovcu i skrene je, s tim što mora da se pazi da se kod njega ne razvija nepotrebna agresija. Kad pas bude u dobu od petnaest-šesnaest meseci, treba primeniti vežbe odbrane i napada, tj. da zna da uhvati protivnika i da se sa njim bori, da može protivniku eventualno da uzvrati. Sa preko 24 meseca kad pas bude zreo, sa njim treba raditi ozbiljno i koristiti sva sredstva koja su za to određena i dozvoljena, pas u obuci mora da istrpi i udarac. Da se od njega stvori pravi borac. Radni vek jednog psa, naročito ako uzmemo policiju ili vojsku, je od druge do šeste godine. To je faza kad je pas u punoj snazi, a posle šeste godine počinje da stari.
Milošević naglašava: ,,Ženke su upotrebljive koliko i mužjaci. Nema bitne razlike. Kuje su za nijansu zahvalnije jer za njih nije neophodan čvrst vodič, čvrsta ruka, ona je sama po sebi strpljivija i više razmišlja od mužjaka, stabilnijeg je karaktera. Sa kujom, govorim iz sopstvenog iskustva, može lakše da radi čovek koji nema iskustva sa psima. Mužjak je predvodnik čopora, uvek će se pobuniti ako ga vodiš, ako nemaš iskustva, on će se uvek buniti, bez obzira što će te slušati. Neće da te posluša na prvu komandu, ili će čekati da izdaš drugu komandu, ili će čekati da ga lupiš pa da shvati da si ozbiljan, dok se kuji tako nešto ne dešava. Mužjak to radi zato što želi da pokaže svoju muževnost.''
Štene se sa 21 dan starosti čisti od parazita odgovarajućim preparatima. Nakon toga, sa šest nedelja, dobija prvu vakcinu protiv zaraznih bolesti (mačje kuge, itd). Posle četiri nedelje starosti revakciniše se protiv istih bolesti. Sa šest meseci se na inicijativu vlasnika može vakcinisati protiv besnila, u zavisnosti od toga da li se pas kreće u prostoru gde potencijalno može da se zarazi.
Kako kaže Milošević, nemački ovčar ne zahteva mnogo nege. Kupa se kad je prljav, ne bi trebalo češće od jednog puta mesečno, kad je toplo može češće, zimi uopšte ne. To je pas za dvorište, ne zato što ne može da živi u stanu, prilagodljiv je, pa tako i životu u stanu, ali pas je za dvorište, naročito ako vlasnik nema mnogo slobodnog vremena, ili ne želi da ga šeta. Ne bi trebalo da bude vezan ni u kojoj varijanti, to ga čini nesrećnim, trebalo bi da bude u boksu dimenzija 2x3. Tu može da spava, ili da danju bude u njemu, a noću van, ili da mu to bude životni prostor. Zatim, mnogo je izdržljiv, ukoliko nije izložen promaji ili vlažnim mestima, onda je zdrav. Može da istrpi tri puta više od čoveka. Niske temperature mu ne smetaju, više mu smetaju visoke i tada treba da ima vode pored sebe.
Što se tiče ishrane, štene se hrani majčinim mlekom, uz mogućnost dodatka veštačkog mleka, ali isključivo mleka za pse jer mleko kuje nemačkog ovčara ima veću kaloričnu vrednost u odnosu na kozje ili ovčije mleko. Zato, ako se štene hrani dodatno kozjim mlekom, treba dodati AD 3 kapi. To se radi dok štene ne počne da jede, sa 1,5 mesec sposobno je da jede gotovu hranu koja se kupuje u šopovima ili blago prokuvano meso. Ako jede meso, najbolje je da jede ovčije, juneće, tj. sve vrste mesa osim svinjskog, zato što svinjsko meso u sebi sadrži izvesne amino kiseline koje smetaju dlakavosti, s obzirom na to da je nemački ovčar pas koji ima srednju dužinu dlake i njegova lepota umnogome zavisi od dlake. Do trećeg meseca pas jede četiri puta dnevno u manjim količinama, dakle jede redovno kako bi se formirala anatomija- uvučen stomak, da ne bude izražen gledano otpozadi ili odozgo. Od šestog do devetog meseca, hrani se dva puta dnevno granulama, samo u nešto većim količinama. Sa devet meseci, vidi se kako pas to podnosi, tj. da li se goji ili ne, i jede dva puta ili jednom dnevno. Posle napunjene godine dovoljno je da se hrani jednom ukoliko nije na nekom treningu, ukoliko jeste onda obrok treba podeliti na dva dela, jutarnji i večernji. Ukoliko konzumira granuliranu hranu, psu koji nije na treningu ne treba nikakav vitamin, jer sve što mu je potrebno ima u toj hrani. Nemačkim ovčarima bi trebalo dodavati preparate koji sadrže kalcijum za kosti da ev. ne bi došlo do displazije kukova. Ovaj pas bi trebalo da jede i meso. To ne mora biti svakodnevno već dva puta nedeljno manja količina mesa. Obrok čini 75 odsto granulirane hrane i 25 odsto mesa. Psima sa četiri do pet meseci koji su pred promenom zubala, treba dodavati veće kosti u obrok da bi njima potpomogli ispadanje starih i posle izrastanja novih, da bi razvijali vilicu. Pas nekada ima potrebu da se osami i gricka kosti. Na taj način smiruje sebe ili se zabavlja.
Nemački ovčar se šteni sa opuštenim ušima koje se uspravljaju od trećeg meseca. Ukoliko uho nije uspravljeno posle godinu dana, to je anomalija, diskvalifikaciona mana.
,,Jedan naš poznati odgajivač koji se bavio nemačkim ovčarima 50 godina je u jednoj svojoj knjizi napisao 'San svakog psa je da postane nemački ovčar', zato što imaju karakteristike koje su najbolje, blizu idealnim. Njihova prednost je njihova široka upotreba, preko 90 odsto upotrebnih pasa su nemački ovčari'', tvrdi Dragan Milošević.
Ono što nas je interesovalo je koliko vremena ovaj hobi oduzima dnevno vlasniku Odgajivačnice ,,Sedlarske''? ,,Samo bavljenje mojim psima u proseku dva sata dnevno, ako je u nekom žešćem treningu, to je diskutabilno, a ako je čovek u nekom klubu i bavi se još i time, onda to oduzima mnogo vremena. Meni konkretno dva sata bavljenja klubom i dva sata bavljenjem psima.''
Takođe nas je zanimao odnos ulaganja i dobiti... ,,2003. godine vodio sam kuju u Nemačku na parenje sa mužjakom svetskim prvakom, što je koštalo 800 evra i putni troškovi bili su 500 evra, s tim što prvi put parenje nije uspelo, ponovio sam putovanje i ukupna suma bila je 1 800 evra. Od toga nisam imao nikakvu dobit. Moja odgajivačnica je u razvoju. Da bi odgajivačnica bila velika i uspešna potreban je kvalitetan materijal, a on se dobija kroz uzgoj, tj. dobre ženke se pare sa dobrim mužjacima i dobijaju se dobre jedinke da bi kasnije možda od toga nešto i zaradio. Postoje ljudi koji od toga i žive. Svoje troškove još uvek ne pokrivam, to je praktično nemoguće.''
Milošević nas je upoznao i sa tim da li se emotivno vezuje za svoje pse: ,,Samo od svog prvog psa Fedora od Jasenice bilo mi je teško da se odvojim, bio sam emotivno vezan za njega. Bio je prvi važniji pas koga sam kupio i obučio do nekog nivoa kad je bio svestrano upotrebljiv, pas koji je znao da napadne na komandu, da čuva prostor. Prodao sam ga za simboličnu cifru prijatelju za koga sam znao da će o njemu dobro brinuti. Prema psima sam generalno prijateljski nastrojen, mnogo volim životinje, pse naročito. Počeo sam time da se bavim iz ljubavi prema psima, naročito prema nemačkom ovčaru, kao psu koji je specijalan.''
Dan pre tog 14. avgusta kada je razgovor vođen, održana je Druga specijalizovana izložba nemačkih ovčara na pomoćnom terenu stadiona ,,Jassa'' u Jagodini. Sudio je Peter Arth iz Nemačke za rad i eksterijer i koer meister, tj. sudija za dodeljivanje uzgojnih dozvola. Bilo je prijavljeno 89 pasa, 75 ih je izvedeno. Takmičili su se i Miloševićevi psi, u razredu najmlađih od 9 do 12 meseci pobedila je jedna njegova ženka, druga je bila četvrta, u otvorenom razredu mužjaka koji je pobedio, u razredu zrelih radnih ženki, jedna njegova ženka je pobedila dok je druga je bila peta. Nagrade su bile u vidu pehara i hrane koje je dodeljivao generalni sponzor Fabrika stočne hrane ,,Komponenta'' iz Ćuprije.
Pobede svakako dižu cenu psu jer njima se potvrđuje njegova vrednost. Dobijaju se diplome i ocenski kartoni. Sudija Arth dobija dva kataloga sa izložbe i sve te ocene vode se i u Centralnom svetskom klubu za nemačke ovčare, tj. u WUSV. Karton je za jednog psa i u njemu se opisuje njegova eksterijerna vrednost, tj. kako je pas građen, s obzirom na to da je to bila izložba u eksterijeru. Taj jedan ocenski karton odnosi se samo na tu jednu izložbu'', objašnjava Milošević. Izlaže i na klupskim izložbama Centralnog kluba ,,Anoja'', sada je bila u Jagodini, pre toga u Zrenjaninu i Novom Sadu, 11. septembra je bilo državno prvenstvo u Pančevu na koje je išao sa svojim psima, jednu kuju odveo je sa sobom u Švajcarsku gde će se pojaviti na nekoliko izložbi u Nemačkoj i na švajcarskom Siegerchau, tj. na državnom prvenstvu Švajcarske.
Novčane nagrade ne postoje. Dobijaju se pehari i ocenski kartoni. Bavljenje psima je zamišljeno kao sport sa ciljem da se ljudi druže, izlažu pse i stiču iskustva. Izložbe su merilo vrednosti psa. Novčane nagrade su u nekim zemljama i zakonom zabranjene, jer to sportsko nadmetanje pretvara u nešto drugo.
Po novom zakonu, ukoliko neko želi da vodi psa preko zemalja Evropske unije, mora da ima potvrdu da je cepljen protiv besnila, do koje je komplikovano doći. Najpe se pas vakciniše, posle mesec dana se njegova krv šalje na analizu u ovlašćenu ustanovu, u našem slučaju najbliža je u Sloveniji; tamo se uradi analiza krvi i vidi se da li sadrži antitela. Rezultat se vraća, zatim šalje na Veterinarski fakultet u Beogradu i onda se u Ministarstvu za poljoprivredu, na osnovu nalaza iz Slovenije, dobija putna isprava. Ta procedura traje oko mesec dana, mada se radi na tome da traje kraće, maksimalno nedelju dana.
O svojim planovima kaže: ,,Vezano najpre za mene kao odgajivača. U pripremi imam tri važna psa, dve mlade ženke i mužjaka koga nisam odgojio nego kupio. On je na pripremama i sledeće godine će biti na takmičenju u Zapadnoj Evropi, uglavnom u Nemačkoj, zatim Francuskoj, Švajcarskoj, Italiji i Austriji. Ići će i mlade ženke. Sa jednom od njih ići ću sledeće godine na svetsko prvenstvo za nemačke ovčare. Svetsko prvenstvo za nemačke ovčare je uvek u Nemačkoj, zato što je nemački ovčar nemačka, autohtona rasa. U planu mi je i prvi izlazak sa psom na jednoj takvoj manifestaciji, to je, ustvari, kruna jednog odgajivača te rase. Za takav događaj pas treba da bude u punoj kondiciji i u punom sjaju dlake i da odgajivač može da ga prati. Nemački ovčar je jedini pas koji se ocenjuje u pokretu. Pas ide na povodniku ispred vodiča, pokazuje se u laganom kasu. Najpre se ocenjuje u hodu, a zatim u kasu (kasač je), i ocenjuje se u štandu- postavi se u određeni položaj da bi se ocenile njegove anatomske vrednosti. Ono što može da ga diskvalifikuje su duga dlaka, neuspravljene uši, nedostatak zubala ili postojanje zagriza (donji zubi ispred gornjih). Idealno je kad je pas građen po propisanim standardima: odrasla ženka visoka u grebenu od 55 do 60 cm, mužjak od 60 do 65 cm, odnos dužine i visine- dužina veća od visine za oko 17 odsto. Takođe planiram da do kraja godine obavim još jedno važno parenje ženke u Nemačkoj koja je sada pobedila u Jagodini i koja je najbolja ženka na ovim prostorima.''
Na kraju razgovora, Dragan Milošević Princ dodaje: ,,Obučavamo pse za takmičarske ispite, tj. međunarodne ipo ispite ili za shutz hund ispite, tj. za zaštitu stepena od jedan do tri. Dakle, to su dve vrste takmičarskog ispita podeljenog u tri kategorije ; ipo 1 i SshH je najniža, trojka je najviša. Šta je još važno za nemačke ovčare? Posle godinu dana starosti obavezno je snimanje kukova da se utvrdilo postoji li ili ne displazija i da se uradi DNA proba da bi se utvrdilo li je pas zaista potomak određenog oca. Razlog je sprečavanje manipulacija sa psima. Uz to, kloniranje nemačkih ovčara je zvanično zabranjeno, dakle nikada neće biti klonirani. Apsolutno sam siguran u to jer takvi psi ne bi mogli da se takmiče. Inače, što se tiče Svetskog udruženja, ima članica-državnih klubova možda i više nego Olimpijski komitet. Neznam te zemlje gde ne postoji organizovano gajenje nemačkih ovčara.''
V.S.